Prvi svetski servisni klub, Rotari klub u Čikagu, država Ilinois, SAD, je formiran 23. februara 1905. od strane Pola P. Harisa, advokata, sa željom da u klubu profesionalaca ponovo oživi prijateljski duh koji je osećao u malim gradovima u kojima je živeo u detinjstvu. Ime Rotari je izvedeno iz stare prakse da se mesta sastanaka rotiraju između kancelarija članova.
Popularnost Rotarija se širila u Sjedinjenim Državama tokom naredne decenije – klubovi su osnivani od San Franciska do Njujorka. Do 1921, Rotary klubovi su bili formirani na šest kontinienata, a organizacija je dobila ime Rotaryi internacional godinu dana kasnije. Kako je Rotari rastao, njegova misija se proširila izvan služenja profesionalnim i društvenim interesima članova kluba. Rotarijanci su počeli da udružiju svoje resurse i potencijale da pomognu zajednicama kojima je bila potrebna pomoć. Predanost organizacije ovom idealu je najbolje iskazana kroz njen osnovni moto: Služenje iznad sebe (Service Above Self). Rotari je takođe kasnije usvojio etički kod, nazvan Test četiri pitanja, koji će kasnije biti preveden na stotine jezika. Tokom II svetskg rata, Rotarijanci su bili još više posvećeni promovisanju međunarodnog razumevanja. Konferencija Rotarija održana u Londonu 1942. je zasejala seme za razvoj Agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), a brojni Rotarijanci su služili kao savetnici u Ujedinjenim nacijama.
Fond donacija, pokrenut od strane Rotarijanaca 1917. da učini dobro svetu, je postao neprofitna organizacija poznata pod imenom Rotari fondacija 1928. godine. Po smrti Pola Harisa 1947, poplava donacija Rotarijanaca u njegovu čast, ukupno 2 miliona dolara, je lansirala prvi program Fondacije – postdiplomske stipendije, danas poznate kao Ambassadorial Scholarsips. Danas, prilozi Rotari fondaciji, koji dostižu i preko 80 miliona dolara godišnje, finansiraju širok spektar humanitarnih davanja i obrazovnih programa koji omogućuju Rotarijancima da donesu nadu i promovišu međunarodno razumevanje širom sveta. 1985. godine, Rotari je na sebe preuzeo istorijsku obavezu da vakciniše svu decu sveta protiv dečije paralize. U partnerstvu sa nevladinim organizacijama i vladama zemalja kroz program PolioPlus, Rotari je najveći donator iz privatnog sektora svetskoj kampanji istrebljenja dečije paralize. Rotarijanci su skupili stotine hiljada PolioPlus volontera i vakcinisali više od milijardu dece širom sveta. Do 2005, kada je krajnji rok istrebljenja dečije paralize, Rotari je u tu svrhu priložio pola milijarde dolara.
U osvit 21. veka, Rotari izlazi u susret novim potrebama društva, šireći svoje napore da odgovori na kritična pitanja kao što su degradacija životne okoline, nepismenost, glad u svetu, i zaštita dece. Po prvi put, organizacija prima žene u svoje članstvo 1989. godine, i danas ih u svom članstvu broji više od 90 000. Posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza, Rotari klubovi su formirani ili ponovo pokrenuti širom Srednje i Istočne Evrope. Danas, 1,2 miliona Rotarijanaca pripadaju nekom od oko 30 000 klubova u više od 160 država u svetu.
|
